Карта - Авганистан

Свет  > Азија > Авганистан
Datoteka (1,900 x 1,583 Пиксел,  File Size : 342.05 KB,  File Format : image/pjpeg)

190 x 158 Пиксел |  475 x 395 Пиксел |  950 x 791 Пиксел |  1,425 x 1,187 Пиксел |  1,900 x 1,583 Пиксел

Карта - Информација
Авганистан , службени назив Исламска Република Авганистан, држава је у југозападној Азији., и сведок је разних војних кампања, међу којима су највише вредне помена кампање Александра Великог, Џингис-кана, и западних сила у модерно доба. Ова земља такође представља и извор из којег су грчко-бактријско краљевство, кушанско царство, Бели хуни (Хефталити), Сафариди, Газнавиди, Гориди, Хилџији, Тимуриди, Могули и Дурани издигли и саградили веома снажне империје.

Политичка историја модерног Авганистана почиње 1709. године, када је успостављена Хотаки династија у Кандахару, након чега долази до успона Дурани империје 1747. године. Крајем 19. века, Авганистан постаје тампон држава током „Велике игре“ између Британске Индије и Руске Империје. Након трећег англо-авганистанског рата 1919. године, краљ Аманулах је започео европску модернизацију своје земље, али је спречен од стране ултра-конзервативаца. Током Хладног рата, након повлачења Британаца из Индије 1947. године, Сједињене америчке државе и Совјетски Савез почињу да шире свој утицај у Авганистану, што је довело до крвавог рата између муџахедина („свети ратници“) које је подржавала Америка и власти коју је подржавао Совјетски Савез, у којем је животе изгубило више од милион авганистанаца. Након овога је уследио авганистански грађански рат 90-их година, успона и пада екстремистичке талибанске власти, и до рата у Авганистану, који траје од 2001. године па све до данас. У децембру 2001. године, Савет безбедности Организације уједињених нација одобрио је стварање Међународних снага за безбедносну помоћ ради одржавања сигурности у Авганистану, и као вид припомоћи влади Хамида Карзаја.

Три деценије ратовања су учиниле Авганистан једном од најопаснијих земаља на свету, као и највећи произвођач избеглица и азиланата. Док интернационална заједница покушава да обнови ову ратом разарану земљу, терористичке групе, као што су Хакани и Хезб-е-Ислами Гулбудин, активно су укључени у светске побуне Талибана, које се састоје из стотина атентата и напада бомбаша-самоубица. Према Уједињеним нацијама, ове побуне су криве за 80 процената цивилних жртава у рату који траје од 2001. године у периоду између 2011. и 2012. године.

Око 42 процената становништва Авганистана живи испод линије апсолутног сиромаштва, што значи да њихов приход чини мање од $1.25 америчких долара дневно, а нешто мало изнад 70 процената становништва је писмено.
Карта - Autorsko pravo
Јавно власништво
Фејсбук
Карта - Авганистан
Карта - Авганистан - 3,038 x 2,258 Пиксел - 2.24 MB - Јавно власништво
3,038 x 2,258  Пиксел -  2.24 MB
Карта - Авганистан - 2,324 x 2,136 Пиксел - 1.09 MB - Јавно власништво
2,324 x 2,136  Пиксел -  1.09 MB
Карта - Авганистан - 1,900 x 1,583 Пиксел - 342.05 KB - Јавно власништво
1,900 x 1,583  Пиксел -  342.05 KB
Карта - Авганистан - 1,900 x 1,583 Пиксел - 652.55 KB - Јавно власништво
1,900 x 1,583  Пиксел -  652.55 KB
Карта - Авганистан - 1,900 x 1,583 Пиксел - 595.94 KB - Јавно власништво
1,900 x 1,583  Пиксел -  595.94 KB
Карта - Авганистан - 1,807 x 1,331 Пиксел - 497.63 KB - Кријејтив комонс CC BY-SA 3.0 US
1,807 x 1,331  Пиксел -  497.63 KB
Карта - Авганистан - 1,251 x 1,000 Пиксел - 183.2 KB - Кријејтив комонс CC BY-SA 3.0 US
1,251 x 1,000  Пиксел -  183.2 KB